EKSKURZIJA U VELIKOM GRADU

I, onda je autobus trubnuo!

A, ne! Nije to obična truba, nije ni običan autobus! Ovo je onaj veliki, beli, uglancan: dovodi decu u Veliki grad!

TO je TA truba!

I, niste morali da gledate kroz prozor, znali biste: velika gužva glasova radosti, iščekivanja, iznenađenja…

Kako da ne pogledaš kroz prozor!?

Bio je to pretposlednji dan leta, u 'Veliki grad' su, iz sasvim malog grada, gradića, stigli -  ČETVRTACI!!!!

Nije šala - četvrtaci - najstariji u smeni, važni, najvažniji u prvom delu dana, sad mogu oni one male da opominju (nećemo da im lupamo čvrge!!!).

Jeste, prave se važni, uobraženi su… pomalo…

Stigli Četvrtaci u 'Veliki grad', ispeglani, podšišani, s pletenicom običnom ili onom “riblja kost”… Haljine šarene, cvetne, Pantalone ispeglane “pod konac”, ispeglane i bele košulje, blešte na jakom suncu koje ispraća leto… Veseli su, ali, pomali, ipak, i uplašeni…. Veliki je to grad…

Prelaze ulicu uz učitelje i nastavnike koji ne trepću, ne govore: samo gledaju da svi četvrtaci bezbedno pređu ulicu i stignu….

Pa…. E, tu je tek začkoljica: U Zoološki vrt!

Tu nastavnici i učitelji neće ni da dišu: kad im se tri odeljenja četvrtaka razmeste po Zoo vrtu…..kao kad na bisernoj ogrlici konac najlon na koji je nanizana, pa se biseri prospu u svim pravcima…

I, evo ih, osmesi od uva do uva, ima i onih koji već imitiraju poneku životinju - s bezbedne udaljenosti od kaveza, taman su svi ušli, taman su ih učitelji i nastavnici postrojili kao na pešačkom prelazu…. kad!!! Eto ti zvuka od kojeg se ledi krv u žilama: zarikao lav, zabrundao medved, vukovi počeli da zavijaju, paun probija uši… Četvrtaci se ukopali u mestu, nestade im sva uobraženost i hrabrost…. I učitelji i nastavnici su se ukopali u mestu; nebo je pocrnelo, vetar zaurlao i buuuuum: pade kiša po četvrtacima i po nastavnicima i po učiteljima…. Lavovi i medvedi i vukovi… prepredenjaci jedni!!! Sakriše se pod svoje krovove - pa što se bunite, najavili su kišu!?

Kako je došla, tako je i prošla! Da se iskupi Četvrtacima uzdigla je dugu nad Zoo vrtom…

Sunce je opet sijalo punim sjajem pretposlednjeg dana leta, a Četvrtaci su čuli onu veselu trubu belog autobusa i, po dvoje, za ruke, ponovo prešli onaj pešački prelaz… Nije bilo više linija na pantalonama; frizure su se ukovrdžale, pletenice “riblja kost” rasplele, bele košulje došle nekako na tufne…. Ali, oni su, ipak...Četvrtaci! Sija sunce, dižu ruke uvis, poskakuju od sreće, pljuskaju po baricama, pevaju i okreću se u krug, u krug….. Čudo je letnja kiša!

Čudo je Veliki grad, ali najveće veliko, srećno i veselo čudo toga dana u Velikom gradu su - Četvrtaci!

Ovo nikad neće zaboraviti!

A, izgleda da neće ni učitelji i nastavnici - oni su počeli da dišu tek kad je autobus, uz još jedno ‘TRUB!’ krenuo kući…

Autor: Vesna Ćorović Butrić