VAS-PITATI

Ovako je to bilo: sunčan dan, proleće, centar grada. Idu mama i dečak. Dečak možda ima… Možda, pet godina. Idu širokim trotoarom dugačke ulice. Mama dečaka drži levom rukom. Dečak je mali pa mu je ruka malo podignuta u vis. U desnoj ruci mama drži mobilni telefon i razgovara s nekim duž dugačke ulice. Dečak u levoj ruci drži končić, i povremeno se okreće- da proveri je li na kraju končića i dalje žuti balon. Jeste. Veselo skakuće za dečakom, malo ide ulevo, malo uvis, malo odskače od zemlje… Mama razgovara, balon se raduje, a dečak? Samo se povremeno okrene i tiho mu kaže:

-       Molim te, budi dobar. Pa, na ulici smo!!! 

VAS-PITATI

Deluje komplikovano, ovako napisano.

A, ne mora da bude…

Evo prvog ne - komplikovanog: zbog čega sa crticom? Zbog toga što se u, naizgled, običnim rečima, rečima koje koristimo i mislimo svakodnevno, nalaze i odgovori. Doduše, najpre treba da imamo pitanje. Ovde je pitanje kako vaspitavamo dete.

Odgovor je u crtici!

Reč vaspitati je dvosložna i sastoji se od prideva SAV (arhaični oblik VAS- kao Vasceli svet, jer za takav dete spremamo…) i glagola PITATI. Ali, akcenat je kratkosilazni: \\ . S ovakvim akcentom, glagol ima značenje HRANITI. I, eto, lako je: vaspitati znači hraniti dete svakom mogućnom hranom: mlekom, zagrljajem, rečima, slušanjem, sopstvenim ponašanjem (na ulici, u kući, u gostima…)

Evo drugog – ne komplikovanog: je li lako ili teško, na to svaki roditelj mora sam da da ili potraži odgovor. Najpre u sebi. Nema dobrog priručnika za roditeljstvo.

Jer, svaki roditelj je jedinstvena pojava, kao što je i svako dete jedinstveno, jednom na svetu takvo. Roditelj se rodi u trenutku kad uzme svoje dete u ruke.

I kad se gledaju, zagledaju duboko jedno drugome u oči.

Da se upoznaju.

Bez reči.

Tako „pitaju“ (s onim kratkosilaznim akcentom) jedno drugo raznim pitanjima.

Odgovori će doći.

Odgovore će zajedno tražiti.

Važna su pitanja.

Evo i trećeg ne - komplikovanog: „Znam da znaš mnogo toga bolje od mene“ možda bi roditelj mogao da prizna svom detetu. Neka prizna, na početku, makar u sebi. „Znam da znaš mnoge stvari bolje od mene, nauči me, zaboravila sam: šta je kobajagi; da znam da „letim“; da nije uvek važan cilj - putovanje je to koje nas snaži; da ti dam ruku jer meni tvoja treba… šta znači krindž…)

Vaspitanje je od reči i od tišina, od nesanica i razbijenih polepljenih kolena, od puštene ruke - kad za puštanje doše vreme, od nesna i pesme, plača i besa…

Ne može SVE da mi stane u ovu reč u ovom tekstu jer je ovo SVE zaista sve.

Ako SVE-PITAMO svoje dete čim ga u ruke uzmemo, SVE će biti tu kad mu bude potrebno.

Biće, sigurno, bez obzira da li živimo analogne ili digitalne živote.

U (digitalnim) životu važi staro šahovsko pravilo: taknuto - maknuto. Neka arheološka iskopavanja su potvrdila da je šahovska igra stara više od 2000 godina.

I za vas - pitanje isto važi: taknuto - maknuto.

Tajming je važan.

A, balon? Pa, on se čvrsto drži dečaku za ruku…

Autor: Vesna Ćorović Butrić